Sin Kristijana Golubovića i Kristine Spalević, Kosta, pre nekoliko dana završio je u bolnici u Hrvatskoj.
Kristina Spalević je na svom Instagram profilu otkrila kroz kakav pakao su prošli, a tim povodom se sada oglasio Kristijan Golubović.
– Ja sam previo ranu sinu odmah u kafiću na plaži. Mislim da su se i oni krstili kako sam to previo. Prvo su mislili da je neko profesionalno uradio to. Pogledali su mu ranu i rekli da oni nemaju konce i igle da ušiju detetu ruku, nego da moramo da idemo za Split. I stalno su ponavljali “To morate platiti”. Dobro, bre, čoveče, daću krv, daću srce. Bar imamo para kao salate, pa platićemo, nećemo sigurno da zaboravimo. Ja sam kulirao, jer znam sebe jednostavno da, kada su žena i deca u pitanju ili bilo tako neko ko je slab, a ne može da se odbrani, ja sam rigorozan i surov, ne mogu da budem drugačiji. Ja sam bio u autu sa mlađim sinom, a Kristina je s mojim prijateljem išla to da završi – priča Kristijan i nastavlja:
– Bio sam tu ispred, vratili su se sa zavijenom rukom tako da je ruka prokrvarila za manje od minut i po. Onda sam se vratio u apoteku između Splita i Omiša, kupio sam zavoje, kupio sam sve što mi je bilo potrebno i opet sam bandažirao detetu ruku da bi stala krv. Otišli smo u bolnicu u Splitu, tamo je bilo desetak starijih ljudi. Jedno dete od 13 godina koje je uganulo nogu, bilo je stabilno i svesno, sedelo i čekalo su je red. To vam je red kao kad dođete u mesaru pa dobijete svoj broj i vi čekate da vam naseckaju šunku. Međutim, niko nije imao takta da je naše dete krvavo, da vrišti, da ga boli ruka, da mu visi komad mesa sa dlana. Da je to beba od godinu i po dana. Čija je majka krvava po leđima, po rukama. Grozno je izgledalo, ja sam išao za Kristinom i brisao je da ne izgledamo kao sa ratišta. Da ne pomisle da nam se ne znam šta se desilo, ali stvarno je trauma velika. Ja sam sve to prolazio hiljadu puta i na asfaltu i na nekim drugim mestima gadnim. I to je meni bilo, hajde da kažem, stresno, ali donekle i normalno, ali Kristina je bila izbezumljena. Ona nije htela da se odvoji od deteta. Ja kažem, daj ga meni da bi kontrolisao šavove. Em sam u materiji, dve hiljade kopči imam na sebi. Znam šta može da se uradi. Da se uštine rana, da se malo razdvoje šavovi pa da tu viri. Ja da sam šio, stavio bih četiri kopče – istakao je Golubović, ali se tu nije zaustavio.
– Oni su rekli da treba svaki drugi dan na previjanje. Još dva dana smo ostali tu. Ja sam detetu tri puta dnevno previjao ranu sa adekvatnim lekovima. Međutim, da ne bi došlo do komplikacija da moram da idem na kontrolu, da skinem konce… Jer ja uvek skidam konce svojoj deci i sebi. I Kristini sam skidao posle carskog reza. Odlučio sam da dođem u Beograd i da budemo svoji na svome. Ne znam u kojoj zemlji sveta uđe beba u čekaonicu sa razvaljenom rukom od pepeljare, znači to nije mala rana i treba odmah da se ušije. I pazite, pravilo jedno u medicini, ako se ne razumete, ili u hirurgiji, da rana koja treba da se zašije, što se pre zašije, to je bolje. Ona institucija medicinska, da odluči da dete od godinu i po dana ostavi u hodniku na klinici, da čeka skoro 4 sata da bi mu stavio 3 j**ene kopčice? To je meni bilo… Ja sam hteo da uđem unutra – ispričao nam je bivši rijaliti igrač.
(SD)
